Otadžbina

ПЕВаЧИЦА

543

дању, то би било смешно! Но, ево моје собе. рече она, У-ли: пре него што уђемо у њу, молим вас да пођете за мном у ону другу. Не, ради задовољства.... није све у животу што и весела песма! Кад то рече, онда диже кваку на неким старим врагима, што беху пред њима, и замоли Виконда да уђе.... Ово оклевање није баш било по вољи нашем Дон Хуану.... •»„111 шта да се ради? Он уђе. У врло скученом и готово са свим мрачном простору вндео је четири или пет тела, више масе, него лица. Једно од њих лежало је на сламњачи, покривено бедним огртачем, и с времена на време са свим боно јадиковало. 5 врх ове сламњаче седела је нека жена, по чијој се !зедој коси могло познати доба њене старости. Поред ње је спав.ало двоје деце, која се беху загрлила. —- Наме.штај овога стана састојао се из две сломијене столице и Једног јеловог стола. На столу је било неколико земљаних лонаца и шоља са разним лекаријама. По зади на зиду видео се порцелански котлић, под старим, врло ве-лшим и нечистим бакрорезом Виргине из Паломе. —- У наоколо је висило још неколико слика, које су предстажљале борбе с биковима. Зидови су по свој прилици били жекад обложени хартијом, али сад су одозго висиле само . дугачке крпе. — Али још више је привукла на себе пашњу Викондову и дубоко га потресла лешина једне младе девојке, коју је видео где лежи на једном џаку у другом углу собе. Јамачно је, сиротица, од глади умрла, судећи ,'мо њеном мршавом лицу, рукама и грудима Деп анда.лузиски суд, нун свежа цвећа, блештао је иза главе мртваца, а са стране гореле су у грлима двеју ббца две лојане свеће. Р1наче је соба са свим мрачна, нуна бола, тшнине. Шена на сламњачи била је без сумње болесна; у беди живи, а мртва девојка — у вечном блаженс-тву. Виконде откри лице, које дотле беше покрио огртатем и са страхоиоштовањем скиде шеишр.