Otadžbina

.320

књижевни преглед

онакав какав је, помислимо: «подозриво» ! У тсм је аравцу написана цела приповетка, с тога нећемо више наводити примера ове врсте. Варваризмима , страгшм речима , кипти ова приповатка : оријентирати, стр. 5. — оба та села рачунају се уз Кривељ, у карактеру салаша, 7. — штудирати разне пијансе осенчања («10. газдин син при том спремању или готовљељу вечере био је са сшш неут-^алан, 11. — он беше у првој штадији незадовољнога посматрања, 7 6. — У ту врсту грешака спада и употреба глаголских придева, којих српски језик нема : последње виђење двају љубеКих се срдаца, 52. — са заоставшом очевином, 53. — нејачи, умир а1уће на јатаганима , 8. — очараваше бљештсИом , за слепљијуКом светлошћу, 10. — ариличећу му говедарску тољагу, 36. — седеЛих сељана, 43. седеКег Јанка, 45. — заклопи дркћућу Калину, 71. своју љубиму ћер, 67. А да се види, колико граматике зна г. писац, доста би било навести само овај пример : (( ма колико да се Јанко паштио ... да ее у својој набуситош&у и јарости уздржи , стр. 55. ; али ћемо ипак навести јоште и ове : «домородцу, 4. — тресну га (бакрач) са дном о земљу, 11. — посаше, 17. — носаше иа себи јасне трагове мотике с којом је новац ископат, 24. — само се могло носитп с ко " лима, 39. — заогрнут са својим горњим хаљинама, 20. — Она је изјављивала овце са зором, 113. — дал из глупости , 31. — разњежен, 52. — н>ежно, №ежан, 66. — није водио никаквог обзирл од неуздржљивости и плаховитости својо ,65. — безиомоћни жв» вот, 57. — ко тебе пита неваљицо, 71. нолетшпе , 71. — полетцти, 90. — да л га нога мпого боле, 73. — Милош заволе , 75, воле (3. л. једн. вр. сад.) , 137. — жолио , 137. — предпоеледњи, 77. — Ненад беше погасио свећу, 86. — сво тело, 87. — свесан, 91. — впки гонпоца (место гонилаца), 93. — узјаишти, (меето узјахати), 99. — иашо, 104. * Лепо је волети књижевност , похвално је из љубави радпти њој; али то чинити са толико пажње, колико је г. Гаврлловић поклонио овој приповсци, — доиста је велика смелоет. Да је г. писац био иоле критичнији према себи, он не би са оваким послом ни излазио пред читаоце; а кад се већ усудио да то учини, не би била никаква штета, да је ову приповетку „Листак 8 оних новина , у којима је први пут угледала света , одпео у море заборава. Прештампавање могло је са свим изостати. , 18. Дсцембра 1890. г. Веоград, Момчило Иванић.