Otadžbina

КН.ИЖЕВГШ ПРЕГ.1КД

Нушићизам ове кљижице пристаје као песница у нос. Кад читате ону смешну меланхолију на крају књиге, ви знате да је то мамурлук носле многога смеја, и ви му не замерате. али кад видите да једна гатрањга илиспадало, у најбољем смислу те речи, стане да се пренемаже од оне болести која се немачки зове хЛУеИзсћтегг", онда би га просто тукли. „Нагае је доба — вели Нугаић, па јога гу бесмислицу подвлачи — родило нас полутане, а ми ћемо родити Хамлете". Није него роткве! .Тедан млад и крепак таленат који јога расте, и који ће, ако буде и даље приљежно учио и радио, посгати угледап радник бага на ономе пољу српске кљижевности, на коме има најмање «позваних в радника, на нољу здравога хумора и Фине сатире, којом се може више добра учинити него најпатетичнијим политичким декламацијама —- гај здрави младић зове своје покољење полутанским н обећава нам потомство све самих болесних Хамлета!... А за птто ? Да је за гато не бих ни жалио, него само за то. гато се гаал.ивчишт прохтело да нађе озбнљну мотнвацију за његов здрав смех, као да сунцу и цвећу треба некаква мотивација гато загрева светли и миригае ? Ако Нуптића не однесе онај ђаво, који је у овој земљи однео толике младе таленте, и које се зове политика, и ако га не будемо морали жива оплакивати. као гато већ морамо да плачемо за Јанком Веселиновићем, Лазом Комарчићем и толиким другима. који су тако много обећавали а тако мало дали, нека се не брине ни он ни његова генерација. Она ће постати једно покољење вредних радника, које ће родити, не хамлетска сумњичала, већ опет вредне раднике, који нашој отаџбини требају као парче хлеба. Нанред. децо, учите, радите ! Ми старији, који већ по мало почињемо осећати умор, који већ изгледамо кад ће доћи смена, да јој предамо шиљбочна мсста на мртвим сгражама наше народности и нашега културног живота, ми са радошћу и љубављу пратимо ваш младачки полет. Радите, у раду је спас, рад је слобода !

Д-р