Otadžbina

ЈЕДНО ВЕЛИКО ПНТАЊЕ 347 којој, први пут можда у историји, морамо да признамо да има логичности, и да се даје бар до некле разумети. Р. 8. Нека ми се допусти да овоме прилогу додам један Ро81;-8спрк1т. Он нема везе с главном темом овога чланка, али има неке везе с оним што помињах о турској војсци. а може побудити наше учене војнике на ближа истраживања у правцу историје војске и оружја нашег. Наше народне песме о битци косовској дају неколико оригиналних типова, који су верно снимљени из турске војске. Пре свега, Влах-Алија је прави тип једног бесног Акинције, који се сав дао иа отимање, рушење и уживање материјалних сласти овога света. Он је порекјјом некакав Влах. Он је као прави Акинџија, независно од цареве војске и за свој рачун ишао напред, ударио на Малену Бањску, те је поробио и попалио. И кад га Страхиња налази, он је ван везе с турском војском, не тиче га се њена главна команда, и може да јој се смеје и да је презире. Оваквих (( гусара на сувој земљи", мора да је било по доста у оном хаотичном времену, кад су се етаре балканске државе рушиле, а ново се муслуманско царство из тих рушевина тек извијало. Стари Дервиш тип је једног од оних драговољаца, којп су примали плату из цареве благајне. ОнјеТурчин, турчин већ и по дубоком осећању захвалности према човеку, који се према њему племенито понашао , али у исто време један од оних Турака, ддјји су, дружећи се с многобројним каурима, драговољцима у царевој војсци, иодлегли општој енидемији балканској, за коју су у осталом најбољи персијски иссници знали и с усхићеним срцем несме јој нева.ш. У ономе опису турске војске на Косову, који Иван Косанчић, по наговору свога побратима Милоша даје.имају опет неколике црте, које као да су права Фотографија. Његове речи изгледају чисто као да су превод ироза-