Otadžbina

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

63Ј>

један б. ОФицир нуди за онштинског писара, да један муж оплакује своју нигде ие прежаљену итд. Шта је сно претходило док је дошло до тих огласа! Чак и овако прост Факт, да ће се тога и тога дана на јавној лицитацију продавати један коњ из возарског ескадрона због тога што је у след дугогодишње службе постао иеспособан — наводи Нушића на дубока ФилосоФска размишљања. Он нореди судбину тога коња са судбином једног потпуковника, који је такође дугогодишњом службом ностао неснособан, и који се одликује за ту службу орденом. Да Бог сачува шта један безпослен апсеник може ирочитати из самих огласа. Крајње је време било да се овај младић ослободи апса, у коме је већ био почео да булазни. Како ;је баш у ово доба постао министар онај, што је у свезп са правилима гарнизонске службе, био у неколико узрок за ону песму, рад које је Нушић осуђен, то је нови министар са својим друговима дотле молио за милост, доклеНушићанису помиловали. И он се вратио у Београд. и написао је XIV одељак своје књижице,, који ври од досетака, као чашица шампањера од угљене киселине. Али са духовитошћу је као и са шампањером, и код ње имају два стадијума: први раздраганости, весеља и уживања, а други неизбежнога мамурлука, у коме се плаче и помишља на смрт. Отуда последњи одељак Иупшћеве књижице говори о смрти, која улази у његову собу, неће ни да седне, ни да попупш једну цигару, већ хоће да га води нозивајући се на некакву његову песму, у којој је он, само због слика, прижељкивао смрт. Кад види да није шале, он онда у сећању резимира цео свој живот, и носле исповести, која је пуна пакости, спрема се да умре, остављајући нотомству у аманет. да му се на надгробном споменику не свети онако рђавим стиховима, какве је он за друге покојнике писао. И тако мислим да сам вам дао доста верну слику Нушићевих ((Листића". Да би слика била права слика т. ј. да у њој има и светлости и сенке, уиућујем вас на први, десети и једанаести одељак ове књижице, у којима ја нисам могао наћи ништа, што би вредило да вам поменем. Прочитајте их, можда ћете ви у ономе мраку што назрети, ја нисам видео ништа. То јест у првом одељку, у приступу видео сам болешљивог Бајронизма, који уз цео остали