Otadžbina

ГОРЊИ ДОМ СРБИЈЕ ВЕЛСИКОГ -УОТ^ЗНОГ ОАВОЕ>А.) (ПАСТАВАК) 30 Новембра. 1888 Осми састанак. Отворен у десет часова. Прочитани члан 95 и 96 преддога за Устав, и усвојени су без дебате, само је г. М. П. Шапчанин „задржао себи право" које му нико није спорио, да говори кад дође на ред члан 99 пројекта, јер је овај, рече, у свези са чл. 96. Усвојени чланови гласе: «Чл. 95. Ко нема право бирања, не може бити ни изабран за посланика. )) «Чл. 96. За посланика у народној скупштини може бити изабран само онај, који сем услова потребних за нраво бирања, испуњава још и ове услове: 1.) да је Србин по рођењу, или ако је прирођен, настањен пет година у Србији 2.) да ужива сва грађанска и политичка права 3.) да живи стално у Србији, изузимајући оне, који се стално баве на страни по државноме послу 4.) да је навршио 30 година 5.) да нлаћа држави најмање 30 динара непосредног данка.» Секретар прочита: (( Члан 97. Полицијски чиновници не могу бити изабрани за народне посланике." Еаискои Мојсије: А зар свештеници да могу бити изабрани? До сада, докле интелигенција није могла ући у скупштину, могло се и правдати што су бирани и свештеници, јер су они били најинтелигентнији људи у самој маси народа, јер су живећи с народом, најбоље знали његове потребе. Али данас, када се права интелигенција народна пушта у скупштину, данас та нужда престаје, и