Otadžbina

Г0Р11.И ДОМ СРБИЈЕ

31

најугледније у народу за овај велики посао, позвао је такође и многе свештенике. Г. Ранко Тајсић : Жао ми је што морам да говорим нротив г. Мојсија. са којим се ја одавио слажем. (Овде се једноме од г. г. министара и нехогице оте усклик: Чујмо!) Али тако несрећна политика донесе те се и најбољи пријатељи разиђу. Овим се Уставом иде на то да отпадне (( оно и што се до сад звало (( владини посланици", и да од сад све посланике народ бира. Кад су под досадашњим Уставом свештеници могли бити народни посланици, ја не разумем за што се овим предлогом тражи да они то од сада не могу бити. Зар. кад је ваљало ослободити ову земљу од Турака. онда су нам били добри Хаџи Ђеро и Хаџи Рувим. онда нам је поп Лука могао бити војвода, онда нам је отац Мелентије на Љубићу, под незаборављеним дедом нашег владаоца (ама је л' ово Ранко што говори?) био славан. онда нам је прото Матија био наш први дипломата у Европи, а сада прејемницима ових и оних свештеника који су на калемегданском кољу испустили своју мученичку душу за слободу овога народа, сада њима да не дамо ни да уђу у народну скупштину? У једној ранијој седници говорило се о актима која се налазе по архивама наишх консисторија, у којима је пуно свештеничких кривица. Ја бих пристао да заједно разгледамо та акта, јер сам уверен да би нашли да су то кривице све самих оних свештеника. који се нису никад мешали у политику, које народ није никада бирао за посланике, а ови не само да су пријатељи и политички учитељи народа, него су уједно и најбољи духовни беседници ! — С тога сам ја против предлога г. владике, а за редакцију ужег одбора. Г. Риста Поиовић: Овим новим Уставом иде се поглавито на то да се оборе све ирепреке слободном бирању народних посланика. То је у неку руку главно начело овог Устава. И то главно начело хоће да обори овај предлог да се свештеници не могу бирати за народне посланике.