Otadžbina

42

ГОРЊН лом СРБИЈЕ

од чиновника? Па онда учињена је неправда и појединим врстама међу чиновницима. Од куда то да лекари и енжењери морају дати оставку, а они други не ? Од куда н. пр. да г. Ст. Д Поповић не може ући у скупштину само за то што је начелник министарства, а један проФесор ма које полугимназије да може ући, и ако ће од овога у скупштини за цело мање бити вајде, него кад би у њој седео и г. Поповић. Ето и секретар овога одбора, г. Раша Милошевић, био је проФесор, а као такав могао би бити носланик, а сада да му се скупштина затвори само за то што је интерес државне службе захтевао да он постане секретар једнога министарства? (Овде сам ја наставио бележитити дебату) Г. Стојан Бошковић. Сматрам да ми је дужност, каи члану ужег уставотворног одбора да одговорим на примедбе г. г. предговорника, и да објасним за што је овако предложено. — На примедбу г. Ђоке Павловића да могу многи чиновници извесних струка, н. пр. нроФесори, бити одвојени од свога посла, ако дођу у скугпптину, одговарам, да то у нас за дуго неће наступити у већој мери, а и да наступи, неће много шкодиги, јер има начина да се то привремено накнади млађим снагама, предавачима. Када би овде била реч само о нраву, онда би предлог г. проте Величковића био на своме месту, али зар он мисли да би било корисно да се владике изложе у скупштини потреби да гласају влади неповерење? Није овде само о праву реч. Овде се мора узети у обзир и друго начело, да чиновници не треба да долазе у сукоб са својим положајем и дужностима у државној служби. Кад се за посланички рад у скупштини захтева не само снрема и способност за претресање и прављење закона, него и за вршење права скупштинске контроле над пословима владе, права интерпелације итд а та се права морају озбиљно вршити, онда нема разлога да се за посланике у скупштини могу бирати сви без разлике чиновници, па и они који по природи свога потчињеног ноложаја према ми-