Otadžbina

ГОРЊИ ДОМ СРБИЈЕ

47

Овде није главно већа или мања зависност дотичних чиновника према влади. Г. Гертпић био је врло добро почео, наглашујући гледиште државне целисходности , али у даљем току своје беседе, он се вратио ипак на разлоге веће или мање чиновничке зависности, која овде нема никаква посла. — Држава потребује за своје правилно Функционисање извесне меканизме, у које не смете дирати. Ако узмете у скупштину чиновнике само из оних редова, који су овде побројани, државна машинерија неће због тога нимало застати , али ако пођете даље, па узмете и административне чиновнике, може ласно да се деси да цела државна машина стане , бар у једном ресору, из кога сте узели сразмерно много чиновника. То је био главни разлог да се из овог права искључе административнп чиновници. Други је разлог за овакву стилизацију овога члана општа жеља, исказивана од јавног мишљења сваком приликом да се у скупштину пусти интелигенција, општа жалба да нам је народна скупштина по досадашњем Уставу била сталешка, сељачко-поповска скупштина. Одакле да узмемо интелигенцију ако не из извесних редова чиновншнтва? У Србији нема много независне интелигенције, која би могла да живи без државне службе, за то нам је већина интелигенције у чиновништву. Ми је дакле морамо отуда узети. Али ако широм отворимо скупштинска врата свима редовима чиновништва, ми ћемо отићи у противуположену крајњост, и за десет година имаћемо у место сељачко-поповске чисто бирократску, чиновничку скупштину, а то за цело не желе ни најодушевљенији заштитници апсолутне правде, који су данас овде тражили да сваки чиновник може постати посланик, не морајући због тога напуштати државну службу. Устав мора и такву могућност да предвиди, и отуда је ова подела чиновништва на категорије, односно бирања у скупштину. Да ли је при грађењу тих категорија по1 ођено, то је друго питање. Од предговорника неки траже да се још неке категорије искључе. а други на против,