Otadžbina

ПРОСВЕТНИ ПРЕГЛЕД 577 Но још је значајније за просвету српску и ширење љено данас то. што је, баш том приликом, основано друштво, које је време давно ишчекивало, и које ће имати да поради. да се лепи српски језик и писменост његова што више чисти од туђинштине и грешака и подиже ономе идеалу, што га је слављеник показао. То је Професорско Друштво. Бпло је крајње време,' да се наставници средњих школа приближе један другоме и усмено и писмено, те поведу бригу о развитку средњешколске наставе и књижевности у нас. И то је извршено сад. Неколико проФесора из Бзограда, заузети овом идејом, а знајући, да је много другова њиних из унутрашњости дошло у Београд овом приликом да се о овоме разговоре, позову их једно после по дне на договор у Грађанску Касину и изнесу им ову потребу и жељу. Ни један од присутних није био протнван овој идеји. Питање је било само како да се изведе. И у брзо се и с овнм било готово. Одмах је изабран један аривремени одбор, који ће да поради на томе, и, кад буде готов, да сазове све наставнике на збор. Тај је збор био о Ускрсу идуће године и тамо ћемо видети шта је урађено даље. У Просветном Савету прегледано је ове годиме преко 20 разних дела, од којих је примљено или препоручено 8. Учитељска Скугпнтина, пета по реду, држана је у Крагујевцу 2, 3 и 4 Августа. Председник јој је био Милоје Петровић, а потпредседник Коста Петровић. Место дебате о «реорганизацији основних школа" претресани су наставни ирограми за основну школу. Ову је измену учинио Главни Одбор што је «у току свога рада увидео, да се питање о реорганизацији основне школе не може у потпуној целини ни на једној скупштини свршити, већ делимнчно и на више скупштина, па је од тога делпкатнога питања одустао и ставио на дневни ред Програм 1 Ову смо потребу и ми иагласили у поленутом чланку , Шга нам је на дневном реду у просвети*. (В. напред).