Otadžbina

588

КЊИЖЕВНП ПРЕГ.1ЕД

у немачком савезу" (стр. 20.). Као што читалац види. ово су мисли, које узете у основи, немају у себи на жалост ничега новог, и ако ми мислимо, да су оне својствене само малодушницима и онима , који без многог труда и размишљања хоће нешто да кажу. У осталом, писац и сам као да није уверен у правилност и неизбежност ових својих закључака, — нити то, у осталом као иаметан човек може бити — јер он сам на свршетку своје брошуре додаје врло опрезно: „Којим ће од ових путева поћи (Србија), аоказаће будгЈћност (па реците да писац није „проницателан"), и то ће зависити од држања оних сила (да ли ће баш зависити од њих?) које су непосредно судбином Балкана заитересоване". И даље: «Ми нећемо да претичемо догађаје, нити ћемо да изричемо своју иоследњу реч. " А за што као да не, кад ви треба и хоћете да нам кажете: Шта ће на послетку бити од Србије? Наш писац је смешан својом великодушношћу у толикој мери, да озбиљан читалац ову његову брошуру ни по што не би требао да чита после добра оброка. Видите ви само, он је готов да призна „првенство, протекторат, превласт, хегемонију или како хоћете назовите то в , сваком оном «ко српско племе уједини иод круном сриских краљева п . Па да га човек не поједе од милоште! После свега овога, ви се, разуме се, нећете зачудити, кад на стр. 21-ој његове брошуре ирочитате, да је (просто) идеалисање, што (ми) мислимо к да ћемо сво]им силама икада постићи велику Србију и уједињено Српство". Па да му човек не честита на оваквој оштроумности и да се српска књижевност не понесе њиме ! ! Али ми молимо, да се ова последња велика и дубока (!?) мисао не заборавља, јер ми ћемо се срести с њом опет, мало ниже код г. Јанковића. II Писац књижице «Хоће ли бити ил' не бити СрпстваР нознат је старијем, и то нарочито страном свету по књизи