Otadžbina

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

иЈ^ез 81ауез с1и 8ис1» ; која је још крајем четрдесетих година штамиаиа у Паризу Како ни он, ни његов друг нису од тада на књижевној ливади ни кључили пером. то сад све већма преовлађује мишљење, да је и на тој књизи само Фирма била њихова, а да је капитал у њој био туђ. У осталом, то иас се мало овде за сад тиче. Читаоцу, који у књижевности сигурно до сад није чуо за Милована Т. Јанковића . ми смо само хтели да кажемо, да има једна књига, која носи и његово име. На српском језику ми не знамо ни за што, што би било продукт његовог иера, и ако је он у доста дугом току јавног живота био по многим државним положајима, па и проФесор Велике Школе и министар. Сад му се под старост. као тнто се види, опег „прокњижевничило®. Г. Јанковић је у књижици, која је пред нама, исказао «што му је дуго на срцу лежало"; и он је „олакшао бол души својој и скинуо грех са савести своје", кад је омлодини српској уз неколико «и . . . о!! и саопштио, што је пре годину дана предлагао либералном збору у, Нишу, и што је мислио да предложи «Друштву св. Саве", па се од тога задржао с тога, што је то друштво још младо као да великошколско друштво није младо). Писац жели на првом месту, да се изврши најминициознија истрага свих зала, која Арнаути (с којима он у свом заносу неправедно изједначује Мађаре и Бугаре) чине нашој браћи у Старој Србији, па да се све то штампа на српском «и на Француском језику, а и на колико је год могуће више јевропских, па и других страних језика". За тим би «овај апел ваљало управити свима крштеним и некрштеним народима и свакоме, ко само људску душу има, и ма једну искру божанске љубави у своме срцу носи". И коме вам он још не би хтео, да се овај апел пошље. Читалац ће тешко појмити, како депресивно и убитачно дејствује ова брошура на душу и мало озбиљнијег мислиоца. То вам је драстична слика психолошког стања велике већине наших назови мислилаца и патриОТАЏБИНА КТБ. XXIX св. 116 38