Otadžbina

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

595

љеном снагом своје мале државице створпо моћну Србију средњега века; војводство бранденбуршко није под прецима Фридриха Великог било веће од данашње Црне Горе, и паметном употребом његове снаге и доцнијим тековинама створено је данашње немачко царство. Ви ћете рећи, како су све то била «друга времена." Али на тај изговор сигурно ни сами ништа не рачунате. јер је то изговор свих оних, који за свој немар, за своју неумешност и за своје неуспехе другог озбил.нијег изговора немају. Главно је дакле, развијати што је вшпе могуће, и то на свим пољима снагу, па онда њом дејствовати. Кад њу будете имали, онда већ можете тражити и право. Само ако га добијете , онда немојте држати, да сте га добили с тога, што је оно било на вашој страни , већ знајте. да вам је уступљено с тога , што је иза њега била сила. То је закон у међународним односима, који има врло мало изузетака; у одношајима појединаца, као што се зна правило је, у уређеним држама, са свимобрнуто. На питање, које је себи поставио. наш писац није. или бар није довољно одговорио. Не одговоривши на то питање, он је узео посредни пут и Формулисао је питање : (< како и на који начин порадити. да наши земљаци (ваљда мислите: браћа) у Старој Србији и Македонпји дођу до — свога историјскога и народнога ирава? п Да се до тога дође треба двоје: 1. Х( ваља порадити на васиостављењу иећско-охридске цркве сриске народности у форми аутономне хијерархијске организације , а без повреда каноничких права васеленске цркве" (стр. 145). 2. «ваља да Порта уведе у живот чл. ХХШ Берлинског Уговора". а према томе „политичка аутономија исторнјских земаља српске народности, измирење са српском народношћу, значило би умирење тих области, њихово материјално културно и политично јачање, а с тим и — одржање Турске" (стр. 177 —17 8).