Otadžbina

ПОЗОРНШНИ ЦРЕГ.1ЕД

611

краја и почетка, опет није ни мало питомије. Стил је тврд, оуров, коштуњав, баш као и они који таким*говором говоре, синови свога доба и овога завичаја. Види се да писац није седео бадава уЦрнојГори. Редак један аклиматизациони талент. Писано је, наравно, јужним диалектом према коме ја имам једну малу слабост. Осим тога изобилује изразима који су толико прецизни и кратки колико су далеко од нашег речника, који је, у исто време, и речник наших Филолога. Остали иризори, које нисам причао не излазе више мање ван кадра једне игре с музиком за народ. Ово нарочито важи за једно женско интермецо у другом чину. Четири њих, колико ли, поред оговарања сеоских блебетуша по рогљевима, занимају нашу пажњу стварима које, истина, интересирају нас, али које ћемо чути из много поузданијег извора: шта је с Вукосавом? рећи ће нам Горде. На крају се, наравно, снаше иотуку и то због својих мужева. Ова битка је од рђавог укуса. На што она? То смо већ видели у довољној мери, да бисмо могли обогатити своја познавања народног живота Фактом:да сеоске бабе имају обичај свршавати своја ћеретања тучом. Разговор њихов о јунацима у драми већ се може чути. Мишљења масе буде радозналост баш и кад одговарају истини што је врло ретко. Друго нешто већ је успешније. Сујевераи паша збио се са женскадијом и децом у кут и страгпљиво чека да се појави змијоглав о ком су му напунили уши (Змијоглав је Горде, која преобучена у турско одело иде да избави мужаК Деца вриште, жене их теше : Ћутите, змије не ију децу. Даћемо им жабе. — Једна легха слика средњег века. који се можда још није свршио. Сцена је страховито наивна, а том наивношћу прожмана је цела комедија. Морате се ставити на гледиште публике која слуша народну несму и у њој ужива. Ужива јер јој верује. Узмите, на пример, Гордине бркове и браду. Једна бајка која се прича крај ватре. Морате се подетињити