Otadžbina

АНА. КАРЕЊПНА

59-

треба за чај и изашао из собе, Алексије Александровић устаде и оде за иисаћи сто. Ту је извукао на сред стола портФељ са „текућим пословима", извадио из њега акта дотичнога питања, за која је био наредио да му се из министарства пошљу, узео је писаљку, па је онда стао читати. Комиликација је била оваква: главна карактеристика Алексија Александровића као државника, она црта која је у свези са његовим частољубљем, прибраношћу, поштењем и самопоуздањем учинила те је он направио своју каријеру, беше у његовом презирању званичног пискарања; у томе што је се он без велике преписке хватао живога посла и у његовој економности. Десило се, да се у славној комисији од 2-ога Јуна повела реч о наводњавању поља зарајске губерније, које се дело налазило у министарству Алексија Александровића, и које беше речит пример бескорисног трошења државнога новца и самога пискарања. Алексије Александровић знао је да је то истина. Наводњавање поља у Зарајској губернији, беше почео још претходник његовога претходника. И одиста на то се трошило врло много новаца без икакве користи, и беше очигледно, да отуда неће бити никакве користи. Алексије Александровић, чим је примио дужност, беше то појмио и хтео је да одмах узме ту ствар у своје руке. Али се исночетка још није осећао довољно чврст у своме положају, да би могао задрети у једно питање, за које беху везани тако многи интереси; доцније, када се утврдио у своме ноложају, наиђоше други послови. и тако је он просто заборавио на тај посао. Он се, као и сва друга службена дела, полако котрљао по самом закону о лењивости. (Много се људи хранило од тога заборава, нарочито једна морална и музикална породица, у којој су све кћери свирале у виолину. Алексије Александровић познавао се с том породицом и најстаријој кћери бно је кум). Што је непријатељско министарство покренуло то питање, то по мишљењу Алексија Александровића беше непоштено, јер у сваком министарству има