Otadžbina

АНА КАРЕЊИНА

71

— Кнегиња је у башти, одмах ћемо јој јавити. Не би ли било по вољи потрудити се у башту ? Нерешивосг и нејасиост беше још гора него дома, јер се ништа није могло предузети , није било могућно видети Вронскога, а ваљало је остати у туђем друштву, које беше у са свим противуположеном расположењу; али сад она беше у тоалети, за коју је знала да јој добро стоји, не беше сама код куће, већ усред иразничних декорација, на које беше толико свикла. Овде није имала да размишља шта јој ваља радити. Овде се све радило само собом. Сревши Бетсп у белој тоалети, која поражаваше својом елегантношћу, Ана се осмехну на њу као и увек. Кнегиња Тверска ишла је с Тушкевићем п са једном девојком, некаквом рођаком, која је на велику срећу њених родитеља у провинцији , била позвана да ггроведе лето код славне кнегиње. Вероватно Ана не изгледаше као обично, јер је Бетси то одмах опазила и рекла. —- Рђаво сам спавала — одговори Ана, загледавшн се у лакеја, који је, по њеном рачуну, имао да преда кнегињи Вронсково писмо. — Како ми је мило што сте дошли — рече Бетси. — Ја сам се уморила, и баш сам хтела да попијем шољу чаја докле гости дођу. А вн би добро урадилп — окрете се за тим Тушкевићу — да са мамом опробате крокетграунд, тамо где су покосили. Ја и ви ћемо међу тим да се уз шољу чаја сите наразговарамо , \\ т е'11 ћауе а соеу сћа!, јел'те? — рече за тим Ани, стиснувши јој руку, која је држала штит од сунца. -— У толико боље, што не могу дуго остати у вас. Морам старој Вреде, има сто година већ како сам обећала — рече Ана за коју лаж , тако одвратна њеној природи, беше постала тако проста и природна у друштву, да јој је чинила задовољство. За што је баш то казала, што јој не беше ни у крај памети. то није могла себи да објасни. Сигурно је то тек онако избацила, да