Otadžbina

72

АПА КА.РЕЊИНА"

се што брже ослободи, те да потражи други начин да се види с Вронским. Алн откуда баш да помене стару дворску госпођицу Вреде, то није могла себн да објасни, а у исти мах изађе. када је стала измишљати најоштроумније начине да се виДи с Вронским, изађе да не уме ништа боље да измисли. — А не , ја вас не пуштам нипошто —- одговори Бетси, па се загледа у Анино лице. — Бога ми, да вас не волим, ја бих се нашла увређена. Пзгледа као да се бојите да вас моје друштво не компромитује. Донесите нам чај у мали салон — рече за тим жмнркајући. што је увек радила. говорећи с лакејом. Узевши од љега писамце, она га прочита. — Алекса нас је изневерио —• рече она Француски ■—• ето пише да не може доћп — и то рече тако простим природним тоном, као да никада није могла ни помислити да би Вронски имао за Ану икакве друге важности, осем за игру крокета. Ана је знала да Бетси све зна. али слушајући како она говори пред љом о Вронскоме, свагда је за тренутак бнла уверена, да она нишга не зна. —• А —- рече Ана равнодушно, као да је то ни најмаље не занима. па онда наставп смешећп се. — Како би могло ваше друштво икога компромитовати ? Та игра у речима, то скрнваље тајне, особито се допадало Ани, као и свима женама. Ие потреба да се нешто сакрије, не сам цпљ скрнвања, већ сам процес прикриваља заносио ју је. — Ја не могу бити већи католик од папе —- рече она. — Лиза Меркалова и Стремов , то је кајмак друш гвенога кајмака. Њих примају свуда, а ја, ■— и она нарочито удари гласом на то ја —- нисам никада била строга и несносна. — Не, истински, вама је можда непријагно наћи се са Стремовим ? Нека он с Александром Алекс&ндровићем ломи коиља у комитету; то се нас ништа не тиче. У свету