Otadžbina

74

АНА КАРЕЊИПА

—- Али, молим вас , реците ми — рече Ана после кратког ћутања, и то рече тоном, који јасно показиваше да она не пита тек онако него да јој је то важније него што би требало. — Реците ми, молим вас, какви су то одношаји њени према кнезу Калушкоме, тако званом Мишки? Ја сам их мало виђала. Шта је то? Бетси се насмехну очима , па онда пажљиво погледа Ану. — То је нова метода, рече она. Оне су све сад изабрале ту методу. Оне су «дигле барјак". Али има разних начина како се то ради. — Ама у каквим је она одношајима с Калушким ? Бетси прсну у смеј, како јој се врло ретко дешавало. -— Па то ви задирете у надлежност кнегиње Мјахкс.. Та то је питање једнога страшнога детета — и Бетси, која је хтела силом да прекине смех, зацени се на ново тако грохотно, као човек који се ретко смеје. — Богме то би ваљало упитати њих саме — додаде најзад кроза сузе од смеха. — Е, ви се смејете —- рече Ана, за коју се и нехотипе тај смех прилепио — а ја то не разумем. Ја не разумем улогу мужа. — Мужа? Муж Лизе Меркалове носи за њом плед и свагда је готов да је послуша. А шта је тамо међу њима, то нико и неће да зна. Знате, као год што се у добром друштву никада не помињу извесне појединости тоалете, тако се и о томе не говори. — Хоћете ли ићи на свечаност у Роландакија ? упита Ана, да би променила разговор. — Не верујем — одговори Бетси и не гледајући своју пријатељицу, стаде сипати чај у мале прозрачне шоље. Додавши Ани једну шољу, она узе цигарету, намести је у сребрне машице, па стаде пушити. — Видите — поче она сада већ без смеха и узе своју шољу — ја сам у сретном положају, ја разумем и вас и Лизу Меркалову. Лиза је једна од оних наивних натура