Otadžbina

АНА КАРЕЊИНА

75

које као деца не разлпкују шта је добро а шта је зло. Барем она није то разликовала док је била врло млада. А сад она зна да јој та наивност лепо стоји. Сада она можда навалице не разликује — говораше Бетси са финим осмехом — али све једно, то јој лепо стоји. Као што видите, на једну исту ствар може се гледати трагично и због тога страдати, а може се гледати просто па да човек буде весео. Мени се чини да ви све узимљете сувише трагично. — Ах колико бих желела да и друге тако знам као себе — рече Ана озбиљно и замишљено. — Да ли сам ја гора или боља него друге ? Ја мислим да сам гора! — Страшна беба, страшна беба! — понови Бетси. — А, ево и њих! 18. Зачуше се кораци и некакав мушки глас, за тим женски глас и смех, па онда уђоше очекивани гости СаФа Штолцова и задригли од здравља младић кога су Васком звали. Беше очевидно да је томе младићу врло пријала крвава полу-печена говеђина са мирисавим печуркама и бургоњским вином. Васко се поклони дамама и погледа их, али само за тренутак, па онда где год макне СаФа по салону, и он за њом као да је привезан за њу, не скида својих жарких очију с ње, рекао би човек да ће је просто појести. СаФа Штолцова беше плавуша са црним очима. Она је ушла малим кратким али енергичним корацима и руковала се с дамама као какав мушкарац. Ана не беше дотле ни једном видела ту нову знаменитост Петрбурга, и беше просто запрепашћена њеном лепотом, ексцентричношћу њеног одела и дрскошћу њеног понашања. На њеној глави беше направљен од њене и туђе косе злаћане боје толики емаФодаж, да јој је глава изгледала толика колика јој беше и врло испупчена, спреда разголићена биста. Од појаса на ниже хаљина јој се спреда тако припијала уз тело, да се при сваком њеном