Otadžbina

РЕЛИГИОЗНО 1ЈИТАЊЕ

87

општем усиљавању да га потчине цивилизацији, којој се он врло дуго одупирао, нису сви подједнако успели. Чудновато! Инглеска, одлични цивилизатор, потпуно је насела у Египту, док је Француска, позната са толиких колонијалних губитака, добилау Тунису одмах неочекивану превагу. Слична појава показала се и у Европн, на самом Балканском полуострву, вечној позорници борбе хришћанства с мухамеданством. Историјски бранилац хришћанства, народ који је задобио над мухамеданством највеће триумфб, и који је у центру Азије развио својства тако изредна за владање над мухамеданском расом. Русија, није нриметио увећала свој уплив у Бугарској; шта више, невешто а покашто и сурово мешање у унутрашње земаљске послове, умањило је огромну популарност, којом се она титрала одмах после рата за ослобођење. Аустро-Угарска , на против, поред свих недостатака у начину владања, који су јој у прошлости нанелп толико горких обмана, врло је брзо успела да умири Херцеговину и Босну, да заведе у њима ред, да заведе организацију, прилагодну социјалном и економском стању обеју области. Овде ћемо испричати како је решила религиозно питање, које је од свију питања најтеже расправити , у овим пределима, где се религија меша с народношћу и с расом. Видеће се, каквом је толеранцијом, каквом слободом, каквим поштовањем свих права, она успела, да за тако мало година постане љубимац свега становништва , које ју је дочекало с осећајима ужасног гњева. Ова слика није без интереса, као што је слика дела помирљивости и либерализма, које су предузели и срећно довршили Метерникови следбеници и она влада, која је негда била представник крајњег притиска. Под царством се говорило : „Слобода као у Аустрији!" Впдеће се да је ова реч истинитија него икад, јер се Аустрија не задовољава што ужива слободу код себе, него се пашти да је распростре свуда , где се пружа њена власт. И можда ће ова лекција бити од користи ? Од неколико го-