Otadžbina

88 РЕЛИГИОЗНО ГШТАЊЕ дина на овамо , ми смо заборавили да поштујемо и да употребљавамо религиозни уплив. Наше скупштине не пристају да дају плате епископима из Алгира; међу тим они су једини способни да успешно дејствују на шпањолско и италијанско становништво, које је из дана у дан све многобројније у нашој великој колонији, док неки од нашпх чиновника руше гробове мухамеданских калуђера и свирепо поступају с мухамеданском вером урођеника. Наша инголеранција вели као у последњем веку: <( Боље да пропадну колоније него начело!" Да видимо какве је ресултате постигла Аустро-Угарска разноликом политиком. I Религиозни проблем у Босни и Херцеговини био је много заплетенији него у Тунису. У Тунису влада само мухамеданство; јер не треба рачунати Јевреје, чије су нретенсије скромне, а хришћанство је престављено у нашој новој колонији само врло малим бројем европских насељеника. Све туниско становннштво, урођеници, мухамеданске је вере. У Херцеговини и у Босни , поред свег обраћања у мухамеданску веру. које је дошло за турским освојењем, већина је увек била хришћанска. Да бисмо показали сву важност хришћанства у овим двема покрајинама, нужно је да укратко изложимо његову историју. Његово је порекло од најстаријих, јер води —■ ако је веровати предању — од првог века после Христа, када су ученици аппстола Павла, Андрије, Јакова, настали да обрате у Христову веру разне народе балканског полуострва. Међу тим хришћанска се вера ширила само међу римским насељеницима; илирска племена, која су тада становала на босанској територији , и кад су подлегла томе упливу, подлегла су врло мало. Организација нове вере поникла је у Далмацији, којој је религиозни центар била Салона. У VI веку после Христа, наилазимо већ на трагове хришћансгва, које је било у цвету. Прва епископија зове се ер18С'»раћ18 Веб1;оепз18; 530 године по-