Otadžbina

КНјИЖЕВНОСТ

117

не допуштају ми, да се спуштам у блато, у које су сишли моји опадачи у (( Дн. Листу» и «Српској Незавпсмости" у узалудиој намери. да мене нагрде. Кад би ме ко тамо и гурнуо, ја бих и у блату тражио камен, да шим своје противнике гађам; блато бих осгавио блату, као што га и остављам. — 0 ове и овакве људе се ја нисам огрешио, нити сам се могао огрешити. Ја сам то учинио тек у четвртом делу тог свог реФерата, у ком сам рекао, да је Аџићева кљижица први весник к бољитку на пољу народносног васиитања. Огрешно сам се у толико и с тога, што кад сам тај реФерат писао нисам још био прочнтао делце Ристе Стојаковића, чији је наслбв иснисан горе, а које је штампано још ирошле године 1 ). ') Осим књижнце Срете АџиКаписано је у истох ошслу и у милановачкон »Такову« и то у два .маха, под насловима »Србизам« и »Национализам и национално васпитање 0 -. Доследњи чланак јож није свршен. Оба заједно чине част тим доста добро уређиваним »наланачким новинама <! . Они су оба, колико смо ми могли дознати, иотекли из нера једног од нашпх млађих и вреднијах учитеља — педагога. — У »Учитељу*, у свесци за анрпл (стр. 292—314) а. и на но се гатампана је раснрава г. Косте Петровића, доскорашњег београдског учитеља нод иасловом: 0 националном васаитању у нао. То је већ нешто систематскл израђепо, јер писац у тој расправи говори: о Фазама васпиања, о разним цпл>евима у васпитању, о пационализму, о условима за. национализовање, о задатку и средствима националног васпитања и о томе: ко и како да врши национално васпитање? Питање, као што се види, почиње да преузима маха како у ужем стручњачком кругу, тако и у дневној зкурналистици, чему се сваки патриота може само обрадовати. Пошто је овај реФерат био свршеп, дошла нам ,је до руку расправа г. цроф. Живана Живановипа: 0 васаитању у средњим школа.ча (Београд, државна штампарија 1891, 8° 40). Таје раснрава читана на III. год. збору проФесорског друштва, држатог августа месеца у Београду, и штампана је и у друштвеном органу »Наставнику 1 . Ми ову расправу топло препоручујемо свима нашим читаоцима, нароч,1то онима, којима је нао у део племенит задатак, да подижу нодмладак, на коме лежи будућност нашег народа, и којима је оиа на првом месту и намењена. Али њу с коришћу може прочитати (и треба да прочита) и сваки други јавнц радник. По г. Живановићу васаитати значи » трајно усадити у душу љубав к истини, иравди и леиоти; утврдити љубав к раду; засновати љубав к отиџбмнц — а све то, с временом довести до опе сталностп, која иротивстаје свима искушењима, и аостаје чврст и честит карактер, осветљен благом светлошћу верозаконског пијетета«. — Остављајући другима, стручњацима, да о овој изврсној расправи иишу стручније, ми ћемо навести из ње само неколиво места, која иду у оквир нашег данашњег реферата. Тако на стр. 10. своје раснраве вели писац: »Ми л.орамо престати да се занимамо илузијама, прпчајући како је којегде у свету, него морамо и у школи, и у војсви и у