Otadžbina

118

КЊИЖЕВНОСТ

Истнна је, да сам ја то делце добио има већ година дана, али сам доспео да га тек ту скоро прочитам. Што то раније нисам учинио. узрок је поред осталог и у томе, што је и Риста Стојаковић био представник оне гснерације наших младих учитеља која је у спасу радничке класе у Европи и Америци тражила и гледала у своје време спас Србије и Српства. Али је Стојаковић човек примерне марљивости и савести и одличног карактера. II ма колико да су га одушевљавали Чернишевски, Маркс и Сен-Симон, у њему је по законима наслеђа, и ако хођете атавизма , било српско срце, и он је умео да свој социјализам паметно и часно помири са српском мишљу. Наша поквареност, наше растројство и наша изнуреност изнутра; опасност. која прети целом српском народу. на који се дигла што но реч и ала и врана, и наш ослабели углед с поља, довели су и Стојаковића на правилну и логичну мисао, да најпре треба сачувати и ако свакој нрилици, увети иа око своје племе, са свила његовим манама и врлинама, да од њега створимо вреднога такмада многобројним сунарницима....; да створимо индивидуу јаку и издржљиву саму собом; да оставимо после себе достојну одмену и чврст бедем своје народности, своје уже и шире отаџбине и аене слободе*. Прелазећи на главу » Родољубље или иатриотизам*, писац у кратким потезима износи оно, што би у овом правцу требало урадити. Треба нри васпитавању уништавати покрајински сепаратизам и гајити свест о народном уједињењу, томе идеалу сваког правог Србина. »Омладини ваља увек довикивати : Наиред! — а оставити старце и ФИлозоФе, да сређују проживљени материјал минулих векова, који ће се износити — у историји — омладини, да из ње позна судбу свога многонапаћеног народа, али да (у исто време) из тога поцрпе нову снагу, опет за стремљени — напред и само напред! — У историји, у песми, у беседи, на слави, у дому, у цркви и у школи, у књизи и слици ваља истицати чисто Српство, да га омладина сазна што боље и што дубље, да се с њиме саживи и да. ае уме другојачије дамисли, но само српски (стр. 35). И даље (стр. 36); ј> Мр . треба да научимо омладину, да буде само Србин — и ништа више. А Срби као такви нису били никад непријатељи цивилизације, нису били никад варвари. И. кад је ко добар Србин, он није тиме ни лош сусед ни лош Ивроиљанин. У нашој је народној историји веома крупним словнма исписано право грађанства српског народа у Европи. На данашњем је колену, да то право још боље утврди или да га оствари оиде, где су га туђи интереси у питање довели.... Хоће ли нам ученици изаћи научени из школе, — то нам мора бити оншта жеља; али да морају изаћи као добри Срби, о томе не сме бити спора". Не може бити сумње о томе, да, васпитачн треба да буду пример и узор омладини у свему, што је добро, —према томе, извесно и на првом месту; у патриотиаму. Није ли то у нсто време тако лако и тако племенито ?!