Otadžbina

154

КОСОВСКА БИТКА

Онолико, колико сам навео из Бајазитовог Ферм а на о нреносу Муратовог тела у Брусу (стр. 170), доиста се „подудара" са закључцима, који су до сада о томе на чисто изведени. Остали текст нисам наводио, па његову вредност нисам ни ценио. Народне песме, као и остале историске изворс о нојединим одељцима у мојој расправи, стављао сам у колико је у њима било материјала, али увек на послетку; па сам тек онда ио свима овим датама изводио закључке, као: о битки (стр. 164), Милогау Обилићу (стр. 176) и Вуку Бранковићу (стр. 193). Ја нигде нисам казао, који ми је поименце од изложених извора служио као осн<}ва и за који од наведених закључака, него сви укупно. И према томе, критичар нема нрава, што употреби народних песама у мојој расирави даје већи значај, него што су га доиста имале. Оне су поглавито служиле као допуна и колорит, нарочито кад позитивнијих података није било, Оасвим је излишно н неоправдано било , што се критичар упустио, да на дугачко и на широко говори о значају народних песама (стр. 106—124). Излипшо је било с тога, што је Ст. Новаковић ову тему много раније и много боље обрадио 1 ); а неоправдано је било с тога, гато мени народне песме нису биле један од главних извора, него су само као помоћно средство слу жиле. као што је напред речено. Оно, што је критичар неумесно утакнуо у овај одељак, и што се односи на распоред турске војске на Ко') Народне традиције и критична историја; Српсве народне песме о бгју на Косову. От. Новаковић у првом чланку на једном месту овако вели: »Међу тим, колико би било њтрешпо примити народну традицију као објективну слику догађаја, не мање би било погрешно и одбацити је само зато , што није објективна слика догађаја. Никад народно расположење не може постати и свој правад узети без икаквог повода; никад она субјективна слика догађаја, коју можемо посматрати у гдекојим народним традидијама, није могла склопити се без икаквога узрока«. (Отаџбина, књ. IV, стр. 490). Мислим, да је ово најбо.м одговор мо.че критичару за употребу народних песаиа при писању историје