Otadžbina

КОСОВСКА БНТКА

153

као што га је и Руварац навео (стр. 203), а нисам јв ја израчун.а.вао. Г. Јовановић у великој тежњи, да ми што више ногрешака натовари, заборавља, да из онога навода, где је само година од створења света без датума означена, не би ни он могао да одреди тачно годину од Христова рођења, иа и ако се сматра за стручна историка и знаоца ових рачуна 1 ;. Па кад је тако, онда нека сам г. Јовановић одговори, како се зове такво неистинито писање? И ја бих имао основана нрава, да на ово питање одговорим, али поштујем јавну реч, и налазим, да се оцена свачијих дела може и без заједања и омаловажавања да изврши с тактом и одмерено, а не као што је мој критичар чинио. Што сам Рајићеву историју ставио у другу категорпју списа о косовској битки (стр. 211), био је тај узрок, што се је у излагању вечере кнежеве, Милошевог дела : Вукове издаје и т. д. држао народног причања, а не како би критичар хтео (стр. 93). Г. Јовановићу је криво, што се нисам држао Руварца и Ковачевића у по неким питањима, која он сматра за решена. Да су сва питања која припадају косовској битки расветљена и решена, не би се о њима толико писало. У томе и лежи сва тежина, да се из прибраног историског материјала, тачном њиховом оценом и комбинацијом догађаја и Факата, изведе највернији закључак онде, где позитивних дата нема. С тога и нисам могао просто да копирам мишљења досадашњих писаца, где се са њима нпсам слагао; у колико сам пак успео, да изнесем који нови зрачак светлости у овоме важном историском догађају, задаћа је знааачке и правичне критике, али без нкакве претензије и предубеђења. ') Из овога се види, колико је г. Јов. као историву познат Јлетопис српских царева«, како га је пок. А. Вуколановић саопштио у Гаснику XI, стр. 144—160, где је он сам и године од створења света и оне од Христова рођења означио. То је доказ, да критичар није ни завирио у овај извор, а хоће ио што ио то да и ту изнадази нечије погрешке и незнање.