Otadžbina

КЊИЖЕПИЕ БЕЛЕШКЕ

157

ади у Хајну не вндпмо нигдс да се „ледна студен буди", из простог узрока, што се не може иробудити оно, што ,)е по себи мртво: нити да се одбијају два магнета „кад су нозитивни", јер по закону физике они се могу одбити и кад су оба негативна. Не треба слику жртвовати здрав смисао! Нс сме он завладати песником, него песник треба да влада њиме. Језик је г. М. доста г мек и местимице одиста леснички. Песме као што су „Никад" (67) н „Ха, знам гата ћу" (114) сасвим пристају добрим лирским песмама, и нама је чисто мило, што овакво лепо двеће срећемо у нашем скоро запарложеном лиричком врту. У нади, да млади несник неће стати на своме путу, морамо му скренути пажњу на две ствари. Многе су Хајнове песме компоновали најбољи музичарн немачки ' (Шуман, Мендлсон, Шуберт) и с тога би иреводилац ваљао строго да се придржава стопе у оригиналу, да би тиме олакшао прелаз тих динотних комиозиција у нашу кућу. Друго је, да не изоставља акценте онде, где се без њих може да ремети смисао, као: „Јер на живот араво, лоло Има само...." (стр. 38). хоће рећп има права да живи онај и т. д ; нли „Где суза влада моћ" (стр. 83). место: суза влада моћ. Ј. * Са Њ. В. Краљем Миланом На Истоку. Путничке белешке Жих. ТашиКа, краљевог ађутанта, арт. каиетана. 1 свеска. Београд 1891. стр. 2-17, вел. 8-а. Цена 2-50 дин. Није то лака ствар, водити дневнпк на путу; дан не стиже за тај иосао, те мора од ноћи да се. откида време, а како је г. кап, Рашић стигао, да у пратњи краљевој, где је, вероватно, често и један део ноћи иробављао у служби, седне п да води дневник, то можемо да растумачимо само необичном вредноћом његовом. Тај је дневник сређен, ових дана изишао из штампе у веома елегантној, сликама украшено.ј свесци, у којој је оиисао један део пута. иа име: Дариград, Бело море и хаџилук. Наши читаоци пмали су већ прилике, да се у „Отаџбинп" сретну с г. Рашићевим путним белешкама из Сирије, и да се из њих увере, да је писац и добар цртач и веран ириповедач. Његова писма ировејава местимице ведар хумор, који нас веома нривлачи. Особито су лепо насликане неке сцене из цариградског живота. Како је наша путописна књижевност још доста нејака, уверени смо, да ће читаоци .једва дочекати, да се из књиге г. Р-а упознају