Otadžbina

ГЊИЖЕИИЕ БЕЛЕШКЕ

159

ск1 књижевност иочела очевидно јачати, нарочито од како је основано одавно потребно „Професорско друштво". Тај факт даје нам тврду наду, да ће једном и код нас нестати злосрећног днктоваља и хватања прибелсжака но нашим средњим шко.шма. Један, иак, од најозбиљнијпх н највреднијих радника на лол.у наше школске (специјално математичке) ки,1гжевности јест наш одличнп нрофесор г. Срета .Т. Стојковић, познатн писад великог дела „Геомстрија", (Геометрнја за више разреде гпмназије и реалака. Ирва књига: Планиметрија. Београд 1887. Друго издни.с 1890 Друга кн.ига: Стереометрија н Трнгонометрија. Веоград 1м*1-< ) о коме су стручњаци нзреклп свој најповољнијн суд „Основи о.цЈодница" (теорија детерминаната) су једно врло ннтесантно предавање, које је г. Стојковпћ држао у нриродно-математнчком одсеку „Ирофеоорскога друпггва" на овогодишњем (трећем) збору ње10вом. Онима, којима је позпато, од колике су важностн (олакшпце) дотерминанте у решавању већег броја једначина првога стенена, сваклко ће овај рад бити добро дошао. 0 каквоћи ове књижпце најбоље говори одлука номенутога збора: да „основе одреднпца" требапредавати у VII разреду, носле науке о комбинацијама, дакле као завршнн одел.ак „Алгебре"; да обнм, у коме ће се предавати, буде онаки, како га је г. Стојковић пзнео у свом предавању...." У другој, много већој п важннјој књнзи. израдио је г, Стојковић V друштву са својнм другом но струцн, такође ваљаннм нрофесором г. В. Дпмићем (који нарочито важн као врло нрактичан математичар) прву ноловину „Алгебре" ао најновијем ирограму за гимназије. Свака страна одаје дугогодишње паставннчко нскуствО, а кад томе додате п срећан избор у ауторпма (францускпм, немачкнм п руским: Лоран, Рајт, Давндов, поред другнх) којпма су се слуЖили прп пзради, зацело нећете сумњати у успех овога рада. Ењпга ова дели се на нристун и осам одељака: ти су деловн овн : сабпрање н одузпмање, множење н дељење, чиннтељи и разломцн, односн албегарскпх нзраза, стененовање н кореновање, рационални и уображени корени, сгепеновање и кореновање полннома и одређених бројева н на послетку логарптмовање. Уверени с.мо, да ће стручњаци и у овом делу наћн то псто, што н у мало час ломснутнм делима: систематнчност у распореду материјала, јасност у нзлагаву и богаство у примерима. Не можемо пропустнти ов; прилпку, а да нарочито не истакнемо једну важну особнну ове књнге, која је у толнко важннја, што је књига математпчка, а то је: њен језик; он ,ј тако цравплан, течан. леп, да ћете га ретко наћи н у књнгама наши х професора-језичара. Очекујемо да нас ннсцн п другпм делом своје „Алгебре" што пре обрадују, те да наша школска омладнна дође јсдном до нотпуног и ваљаног уџбеника.