Otadžbina

МАЛА ПОГРЕШНЗА

Бпло је месеца децембра. На окрајку шуме испод «малог потока м , где се она с једне стране ивичила малим сеоским путем, неравним 1' излоканим, ка(Ј сваки пртипски коловоз, а с друге плитком урвином, у којој је лети за време киша бара иресићена наносом и пуна полу трулог зеленила чамела. ибпла се једна гомнла војника п журно радила неки прек носао. Јутро је било као свако зимско студено јутро. Кроз нејасну боју, што сепреливала у загасито плавегнило, проснјаваше беличаста магла и све гушћа налегаше на уда.|>ену шуму и варош. Више голих дрва, по којима се згужвало модричасто иње, дизала се у раздуженнм слојевима густа магла п разнизана впше врхова таласала се као зеленкаст дим, хватајући се окрајцима за ниске обзорне облаке — то беше прилика давно загашеној ватри. еа које се још лагано колута бео дим. По шпрокој се но вани простро снег, по врху окорео и само по где иресочеп иравим пртииама, које се међу собом уилетаху као бразде на длановнма. Официр се шеташе по уској скоро изгаженој иутаи.и п с досадом и непријатношћу загледашс пут варошп. Јаком је од шињела заклонио врат и готово цео потиљак, а саб.ку јс држао иод руком тако. да му балчак иадаше до под сами пазух. Спгурно због саб.ве бејаше завука > руке до блпзу самих лактова у ценове. Он није стар, ал ј( ве1 у оном добу, кад му је могло лпце — његово лнце, дл добије онај чудан пзраз, кбји по себи ништа не казује, 11,ш уираво оно хоћв нешто да каже, само се то пе може, ОТАЏБИНА КЊ. XXX сп. 118. 12