Otadžbina

МАЛА НОГРЕШКА

169

Газда Марко Петровић — војени лиФерант и човек од (( средње руке" т. ј. са свима оним обичним особинама, које носи осређан грађанин и којима се не би могао нздвојити ни од једног из своје „класе" — дакле он, седео је ту неки дан код „Малог М итп е" и са мало за њ необичних мисли и речп давао је одушкс своме нерасположењу. Месо одбијено, рачун неисплаћен и све прокувано мало јачим вином, те је газда Марко падао у ватру, која се није тако лако загасила Он се озлио насве.... Ту је страдао прво потноручик и сви редом до команданта. па је отишао тако далеко да иије имао обзира ни у чему.... Е сад, рат тек што је легао, још нреки суд ... Застојала се нолиција увлачила понова у «свој рад )} и жустро разапињала своју научину, у коју се од једном занлео и газда Марко.... Бадава што су се „неки и неки" трзали натраг.... После деиутације грађана.... све је то одбачено и одређен је онакав свршетак. Међу „вишим личностима" нрбговорило се о тој ствари с неке друге тачке гледишта.... Говорило се на пример о „државном га18оп-у.... о извесним слутњама и неком скривеном ронтању и после свега прилика се пипаво тражила да један буде за пример.... Истина, мора се нризнати, да су те личности знале, да је газда Марко човек.... та дабоме неуочљив. Знале су, да грађанска тога крије под собом смиреног и бојаж вивог грађанина, који ће нонизно ириклонити главу нред влашћу.... брзо ће иослушати наредбу. А још брже ће нотрчати комшији напр. да гаси ватру ил' да претаче вино; само да ће тешко, врло тешко домакнути какву политичку вест, која би имала двојаку оштрицу и коју би за згодну прилику н сам дотеривао, или чак са заносом п ватром убеђеног борца за неку забрањену идеју да иође и нонесе барјак од забрањене боје.... Суд није узео нпшта у обзир и пресуда је бачена као стрела, која је иогодила стотине сличних грађана, реном ошпнула (( усијане главе", ал је разнела срце газда Марка.... Марка оца н мужа.