Otadžbina

НСТОРИЈСКЕ ЦРТЕ

Дука вели да 1.е у своме мемоару како је он о свему томе одмах јавио краљу Филипу и како је од краљевог амбасадора Доиа Игиига добио уверавања : „да је краљ с великим благовољењем сазнао за све то и да се гаоказује вољан да аомаже ово иредузеће , чији циљ и н :је дргЈго него слава божја и корист вере хришћанске". Охрабреи тнме, дука је иаумио бно да саоишти ствар папи п да види шта он о томе мисли. Него догађаји у МонтФерату год. 1612 спречили су његово путовање у Рим и тек кад се ииицијативом краљевом земље МонтсФератске вратише дуки од Мантове, могао је он — дука од Неверса - да извршп своју намеру. У Риму је. прича даље, имао три нли четири аудијенције код напе , те овога упознао са «једним делом свога плана" аихдиеПе^аисНепсее 11 1'и1 еи1еп(1ге а 8а 8а1и1е1;е ипе раг11е с1е се с1е8вет). Папа је саслушао све «са великим задово.вством, иа га храбрио да иастави тај тако богоугодни и племенити рад, п обећа, да ће са своје стране донринетн што год може, нарочито кад буде видео да Његово Велпчанство Краљ фраицуски одобрава н помаже тај плаи. )> Од паие је дука од Неверса отишао «великом дукн м без сумње арци-дуки аустријском Фердинанду) , којн обећа да ће помагати и бар неком диверзијом, ако не узможе и друкчије». За тим је отшнао у Ратизбону где је цар немачкн д}>жао сабор, на који се беху искупили многи световнн н духовни кнежеви иемачкн. Цару као да беше јако но во вн оно хито му дука иовер.виво нспрнча, те изјави : <( да он. и ако сад није у рату са султаном , неће пропуститн да учини сваку номоћ која му само буде могућа" 'еисоге с{иИ п еив! 1а диегге сон!ге 1е Тигс ие кшзегаН роиг1аи! рав <1е аоп сое1е сГаррог1ег 1ои1е Г а1с1е еГ а88181апсе с{иЛ 1ш аегаћ ро88Ш1е), и само му е потребно да зна какве намере пма крал. Француски. јер нарочито мисли да се према томе управља. А царица, пнсаше дал.е дука, <( којој пмам част прииадати као