Otadžbina

ИСТОРИЈСКЕ ЦРТЕ

191

сродник, и која је врло побожна. „узела је на себе да води брпгу о овом подузећу". На крају свога мемоара дука јав ва кра .Бу како су се „владпке п главарп онога народа" договорн.ш да сазову сабор владпка «под пзговором да се посаветују о ономе што се клони на доб])о њихових цркава. али па коме ће у самој стварн покушати да још бо.ве утврде узајамни споразум па ће онда послати нарочнте изасланнке и пуномоћнпке њему — дукп од Неверса — да е н.име ступе у п|)еговоре н утврде све што треба". Дука додаје да он очекује те пуномоћннке да му кроз кратко време дођу. Међу артпјама архпве од дуке Неверса пма п једио ипсмо НеоФита, владнке од Мајпна, датирано 8-ог октобра 1612. којпм извештава дуку да је примио писмо које му је овај послао бно по неком Блажу Молаковнћу плн можда Новаковнћу „рег 81§пог Вја^јо Мо1акоУ1с1г и стоји у штампаном тексту у Вншона, стр. 286). Пмају н писма од Днонисија (( архиј.еннскопа Трновског и целе Бугарске" адресована (( Дуки од Неверс-а, Карлу Гонцаги Налеологу". једноме од њнх датпраном нз Беча 26 августа 1618' Дпонпснје храбрн дуку да приступи к пзвршењу велнкога плапа. а у другоме из Беча 6 априла 1619 пзвештава га, да је примио некаквих 22 златних шкуда. које му је иослао по впгезу Петрпњану. Алп од свих лпстина, које се налазе у архиви дуке од Неверса, за нас је од највећег интереса извештај о саборл којп се држао у Кучнма 8-ога септембра 1614 године. Извештај је тај драгоцен споменик о радњп ондашњих вођа народа српског на ослобођењу не само ( рба, него целог балканског полуострва. Он је драгоцен споменик о ширнни н пространству иланова, о способностн, окретности п одважностп оиих, од којих су тп планови потицали. У извештају се пЈ>е свега каже. да су иа тај сабор дошлп патрнјарах сјјпскп п главарн 81§поп ргчнстраП) из