Otadžbina

ИСТОРИЈСКЕ ЦРТЕ

Горње Арбанијо, Босне, Македоније, Бугарске. Србије, Херцеговине и Далмације која је иод Турцима. Повод је сабору дао неки данак, који су Турци намеравали да ударе на свештенике и духовнике, али се том нриликом договараху и о другим нитањима н одлучинте, да нош 1 .у капетана Ивана Кнежевића у Италију да објави коме треба како су се решили да се ослободе од турске тираније. Каиетан је Иван уз то добио Налог да настане да се нз Италије нонп.е оружје у Црну Гору и у Брда Кимарно'[\ ка. Из тих крајева лако ће се оружје растуритн „у нланине Дукагииске као н у племена која су се заверила да устапу, а по именце у Пипере, Клименте, Куче, Језера п Белопавлпће. која сва брдска племена, пма већ 30 годппа како живе у слободи и не плаћају харач цару. а могу дпћи иа оружје до 30.000 добрпх бораца". Даље се у нзвештају говори о војном онерационом пдаиу који је на сабору утврђеи. Иајпре ће се у оне планпне прибратп мало ио мало нз Србије, Босне, Хеј)цоговине, Арбаније п Македоиије око 15.000 војника, и то 12.000 коњаника п 30.000 пешака. А кад већ дође дан за општп устанак, онда ће Кимариоти са осам хпљада .пудп изненадно ударити на Валону н заузети њен град, што пеће бптп тешко, јер га чувају Хришћани чије су старешине у оноразуму са главарнма кимариотскнм. Дукагинци н други Арбанаси удариће једном својом војском на Кроју, коју неће бити.мучно узети, јер је један део зидина бапт до каппје градске пао, па су га Турци на брзу руку оправнли. Друга њпхова војска удариће на Скадар, а већ се пма споразум с л.удма, који су у томе граду. Црногорци ће ноћу да нзненаде Иови (Сак1е1— К иоуо) а пмају договор с Хршнћаннма којп нреко ноћ у томе граду стражаре. А чпм се те тврде тачке заузму, днћи ће се сав народ оннх крајева па побити Турке, што опет неће бнти тешко, јер на 10 Турака долазп ио 200 Хрншћана. Свн устаницп вал.а за тим да се крену ка Скопљу, где ће се придружити оној првој организованој војскиод