Otadžbina

194

ИСГОРНЈСКЕ ЦРТЕ

нроглас да је сваки дужан да нрими тај новац од војника за храну. а свака три месеца власт, која се постави, дужна ћо бити да доносиоцима тога новца даје у замену толпко исто у „доброј монети". Тиме ће се иостићи да се војнпцпма издаје плата сваког месеца те да не буду на герегу народу. II у свези с тим иредлогом сабор је доиео одлуку «да све што се по градовима упленп од Турака и од Јевреја, као злато, сребро и друге драгоцености, треба да се иоложи у царску касу за издржавање војске''. А у последњем одсеку каже се ово: «Како у томе часу при самом завршетку сабора стиже глас да се султан Захија бави у Напуљу, да владаоци хришћански хоће да му даду армаду да иође да заузме своје царство, то главари рекоше да одложим моје путовање од Њзгове Светлости и иаредчшз, да идем да потраж ш нстог султаиа, што ја и учиних; и кад га нађох. не могох га већ више оставл.ати те да се вратим да известим оне главаре, него им послах једнога мога друга ио имену капетана СтеФана Витомира". То су и иоследње речи извештаја. Свршетак се његов није сачувао, те не знамо ни где је ни кад је писан. Али се види да га је иисао сам капетан Иван Кнежевић, који је очевидно уживао поверење српског иатријарха н главара српског народа с једне. а и иоверење дуке од Неверса с друге стране. По свој прилици он је тај извешгај послао дуки из Наиу 1_.а октобра. ако ие још и септембра. те исте толико значајне године 1614. Прави ци I. мисије капегана Ивана к отоманском претенденту Захији који се издавао да је старији брат Сулгана Ахмзда I. 1 није нознат. Могућно је, да је глас да му европски владарп дају Флоту да отме прес-то од свога брата, поразио главаре сриске на саб зру у Кучима, на су хтели преко капетана Ивана да се поуздано увере шта је у ствари. А могућно је. и у неколико је и вероватиије, да су хтелп да виде не би ли се његове личне 1 Наштег, ОезеМсМе (1ез овташзсћеп Нек-ћез. IV, 365.