Otadžbina

ИСГОРИЈСКЕ ЦРГЕ

195

амбиције и претензије могле употребити као диверзија у корист онштег устанка народа балканских. Шго је капетан Иван остао код отоманског претендента у Нанул.у даје мислити, да је ова друга хипотеза основанија. На свакп начин очевидно је, да је Карло ГонцагаНалеолог—Бранковић, дука од Неверса. радио на ослобођењу иарода балкаиских од Турака, да су главари срнског народа с патријархом српским на челу. радећи на ||)М ослобођењу. били у везн с дуком од Неверса. н ступали у иреговоре не само с њпме, него и са киежевима од Влашке п Молдавије, па но својој прилици и са сулгалом Захијом, претеидентом на османски престо. Стара је Фагалност и даље гонила иароде балканске. Ово спремање општега устанка чинило се у тако великом и широком обнму. да ни мало није чудо, да су Турцн сазнали шта се ради. Да су они то сазнали, види се ио томе, што одмах носле сабора у Кучима налазимо српског патријарХа Јована у — Царнграду, и прво што српско духовенство пма отуда да чује било је — да је патријарх Јован умро •у Цариграду 14 октобра исте 1614-те годиие! У нашпм досадањим псторпјама српске цркве зна се само за <*>акат. да је он тога даиа и те године у Царнграду умро и ништа више 1 ). А.ш држим да сада неће изгледати да је дрско замислити: да је радња патријарха Јована на сабору у Кучима од нрве ноловине септембра проказана Турцима, да је патријарах одмах у Цариград позван, можда тамо и стражарно сироведен, па 14 октобра удав.вен или отрован, умро насилном смрћу, — један нов светао мученик за слободу свога народа. Наравно да је ова катастроФа а без сумње је она страшнија п крвавија била, него нгго мп данас то знамо —■ спречпла извршење оног великог плана п обуставила сваку да.ку акцију дуке од Неверса. А.ш тек историјски Факат. да се у почетку седамнаестога века радило на ослобођењу народа српског под ) Ииторијеки развигак орпоке цркве, Гласник XXXI, 54.