Otadžbina

228-

ЈЕДАП ПРИ.10Г БОЈУ ИА .БУБИЋУ

Нпт се бразде мора, причињене Хитроиловним бродом, 11])с иоравне, К'о дубока што нестаје туга Која плачно за мртвацем срце НемшгаЦе черуиа и дрца. * Да се иодам цвеловима горким Ни дуга их непсцрие ноћца. П])е би славуј покшкнуо малп Премпленим својим јутроиевма Но плачна ми запевка умукла . . . Гле, већ љупки орп му се гласак Да зорицу иа уранку буди. Нтицо моја п ја ноћцу тражим! Срце моје устрељено стрелом Плачнп само тугоиеви блаже Дочим другп иочпвају иирно Нас двојпца по сву ноћ смо будни Звезде су нам јецања сведоци Ко.је с кад што рек'о б' зауставе Да кликтање тво.је саслушају, Ал' природа спроћ' мене немарна Мог се нлачног оглушава гласа.* Кад је зора нромолила лице Тешке веђе склоиише се ончас Тихан санак смнлова се на ме... И илачна ми заневка умукла!. . . ј- ј^ветозар | З уји-к

ЈЕДАН ПРИЛОГ БОЈУ НА ЈБУБИЋУ

У „Отаџбинп" за март пр. г., а у распрапи о боју на ЉубиНу, од г. геиерала К. С. Протића, а ради доказиваља дана (датума кад је овај бој бно, наводм се, између осталога. у иримедби (страна 496. „Отаџбине" као докуме-