Otadžbina

232

ЈЕДНА РАНА

и туна готов био све ће му се поиалити мало и велико. За то да се иеби нико усудио остати а ја сам синоћ овдв дошао и разумео да сте отишли кућама да се преобучете, пак да идете у Делиград. Тако ја сам писао впиводи да дође овамо, за то вама јав.љам да се не морите да идете у Делиград него туна чекаите војводу. Со тпм остајем вас поздрављајући У логору на Скели, септем. 5-га 1813. ВЕРХОВНИ НАРОДА СРП. ВОЖД И КАВАЛЕР Георгије Петровић" * Ово интересантно писмо о мобилизацији, дошав иа онако општу адресу «у Качер" смео је отворити само Живан Стојановић, у чијој је породици и сачувано, заједно са пасошем са Љубића. Можда ће оба ова документа бити историку од користи, с тога их објављујем. ЈКиван ^Киванови-к

ЈЕДНА На мом срду пма једна рана, И док другп у миљу се тоии; Весели се сваког божјег дана Мени крвца из те ране лопи. И ту рану лекови не лече, Њу је злоба отворпла клета; Из н>е увек моја крв иотече Чим осети јад и чемер света. Алп опет без пкаква лека У жпвоту беше једна рука ; И та рука чим ме дирне мека, Крв престане . . . ирође свака мука.