Otadžbina

236

АНА КАРЕЊИНЛ

род је бедан и необразован, то ми видимо тако исто добро као и што баба види да дете вришти. Али колико год је непојамно да кокошињак може издечити од вриска, толико је исто непојамно да школе могу излечити народ од сиротиње и необразованости. Треба уклонити узрок са кога је народ бедан и сиромах — Но, у томе се барем слажете са Спенсером, за кога ви тако мало марите. И он вели да образованост може бити само носледица већег благостања и удобнијег живота, чешћег уживања, као што он каже, а не читања и рачунања. — Мило ми је, или управо није ми ни мало мило што се слажем са Спенсером. Тек ја ово одавно знам. Школе неће помоћи. Помоћи може само такво економско уређење, које учини, да народ постане богатији, да добије више доколпце — па ће онда бити и школа. — Међутим, као што знате, данас је настава обавезна у целој Европи. — А како се ви у томе слажеге са Спенсером ? упита Љовин. Али у очима Свијашковим сијну израз страха и он смешећи се рече : —■ Не, али она историја са вриском је славна! Оди<'та сте је ви сами чули ? Љовин увиде да на тај начин не може пронаћи везу између живота и мисли тога човека. Веше очевидно, да је њсму апсолутно све једно на што ће изаћи својим размиш.1,ањем; њему је требао сам процес размшшвања. Кад би га то размишљање довело до каквог глупог угла, он просто окрене разговор на нешто пријатно п весело. Услед свију утисака тога дана Љовин беше силно узбуђен. Ето тај прекрасни човек, Свијашки, који је пун мисли за друштво, за свет, а овамо има сасвим тајна начела за живот, тај човек живи са гомилом, којој је име легион, ои управља јавним мњењем помоћу мисли које