Otadžbina

АНА КАРЕН.ИНЛ

239

вама, како одмах ва ^а приступити другом орању — и Љовпн осети да сада није време његовим плановима. Говорећи са сељацима о истом предмету , и предлажући да им уступи земљу нод новим условима, Љовнн је ударао на исту тешкоћу , што је сваки имао пуне руке диевнога посла, што инко није имао каде да размишл.а о користима и незгодама новога иредузећа. Простодушни се.нак. Иван чобании, као да је једнии потпуно разумео Љовннов предлог . т. ј. да са својом иородицом буде учеснпк у добитн од стоке, — и потнуно је симпатисао са тим нредузећем. Али кад је Љовнн стао да му разлаже у иоједииостима користи које ће иматн у будућности, на Нвановом лицу огледаше се страх и жалост што нема каде да га саслуша до краја, јер сад му је ваљало скидати вилама сено из пласта и полагати стоци, сада му - је ваљало сипати воду у валове, сад је морао да чисти ђубре, и тако непрестано. Друга тешкоћа беше у несавладллжом неповерењу сељака према газдиним плановима. Они не могаху ни да замисле да газда може пмати каквих других намера, него да њих што више огули. Они беху уверени, да ће његов крајњи циљ. па ма шта им он говорно, битн оно, што им он неће казати. 11 онп сами, п ако су мпого говорили, никада не исказиваху оно, што им беше главно. Осем тога, (Љовин осећаше да онај жучно срдити спахија има право) сељаци истављаху као свој први н ненроменљиви услов за ма какву иогодбу , то . да их пе приморава ии на какве новине у привреди, нн на какве нове пољоиривредне справе. Они признаваху да су нове справе боље, али ређаху хн.наду узрока са којих они не могу да се њима служе, а Љовину, и ако се беше решио, да „енустн ниво привреде" оиет беше жао одрећи се усавршавања, код којих корист беше тако очигледна. Али у пркос свију тих тешкоћа ои је до јесенн уснео у својој намери, и нова система рада беше се добро уиутила, илн бар њему се тако чинило.