Otadžbina

240

АНА КЛРЕЊИНЛ

Испрва је Љовин . хтео да нреда целу своју привреду се 1,ацима, иадиичарима и надзорнику под новим „другарским", ортачким условима — али се брзо увери, да то не иде, па је морао одлучити да цело имање иодели. Стоку, баште, ливаде, њиве, вогњаке , све је то ваљало поделити у више одељака. Ивап чобанин , који, као што се чињаше Љовину, беше иајбоље појмио у чему је ствар, беше са својом породицом постао ортак за сточароки део привреде. Вешти дрводеља Федор Рјезунов, у друштву са шест сељачких иородица, беше на се примио једиу Љовинову земљу, која је осам година лежала уиарложена, и то под новнм општим условима. Сељак Шурајев узе под истим условима све баште. Остало све остаде по сгаром, алп ова три засебна одељка Љовиновог имања јако га занимаху као почетак нове организације. Истина, у сточним оборима ништа не беше боље од онога како је пре било, јер Иван се још једнако противио, да краве смести у топле штале и да прави скорупно масло, доказујући, да кравама у хладноћи греба мање хране, и да је врло дангубно иравити скорупно масло. Истина је, да је и Иван и сад тражио од ( газде свој аајлук" и никако није могао да нојми, да је новац, који му газда даје, само отплата од његовог дела у ћару од заједничког предузећа. који се ћар очекује. Истина је, да и компанија Федора Рјезунова није своју земљу два пут поорала, као што беше уговорено, изговарајући се, да је време било сувише кратко. Истина је, да сељаци који беху у тој компанији и који беху пристали на нове услове, не називаху ту зем 1.у заједничком, већ наполичарском, као што је и то истина да су они, па и сам Рјезунов чешће говорилн Љовииу ,<како би најбоље било узети новац за ту земљу, на и вама да буде лакше , а и ми да је скинемо с врата". Осем тога ови сељаци под разним изговорима све одлагаху подизање обора и ам-