Otadžbina

ТАМО АМО ПО ИСТОКУ 4ј ном. која се ас1 НћИит скида са голема бута. Овај начин „инзуланског" храњења слабо годм нашем „континенталном" укусу — одвећ је мало естетично; онако од приллке као у нас што бива у лову. али овај начин има своју добру страну, што човек може индискретно да једе, а по дискрецији да плаћа. У осталом, не ваља мислити да би овде било индискретно, кад би гладан Србин „отФалатао* с бута пола киле нецива да се нахрани: то је у чвоме енглескоме свету веома скроман апетит. Неколико дана иза ове моје екскурсије. пођох у друштву с капетаном и првим ОФпциром, да видимо зоолошку башту. Како се ова налази подаље од вароши, а варош, као и свака престоница, заузимље веома голем простор, то смо наравно морали узети дан за крај. У овоме свету дан огпочиње у 10 часова с доручком, и ја сам већ својнм искуством могао користити својој дружини тиме, што сам је приволео да се пре поласка пахранимо, не знајући колико ће та посета трајати. И добро смо учинили, јер кад смо се вратили на брод ; таман беше куцнуо час за вечеру. Уђосмо у трпезарију првога хотела, што га угледасмо уз пут, и седосмо за трпезу. Дотрчаше одмах двоје-троје слугу, обучених у белом жакету, с црвеном чалмом на глави, у белим панталонама и — босоноги. И ако им се на лицу читаше, да ио пореклу спадају у ћа!! саб1, ипак беху сви обријани по енглеском укусу и веома чисти. Како је било баш време доручку, разуме се, да смо имали разнога јела на избору, али главно је јело на доручку месо и јаје. Донеше нам и једнога и другога у разном облику. а кад поручисмо сваки своју бутиљу вина, удвостручише ови мелези своју пажњу према нама. У Пндији вино спада у артикле луксусне од прве врсте, нека врста еликсира, којом само избрани могу да квасе своје грло. Разуме се, да му је и цена према томе, и наши би џепови јамачно осетили овај добар, бордоом залнвенп доручак, да није на броду нешто предвиђена бу-