Otadžbina

46

ТАМО — АМО ПО ИСТОКУ

џета за „непредвиђене трошкове". Командант узе рачун на себе, а ко га је у крајњу руку платио, знаће онај, што храни гладне тице у лугу. Сад поседасмо, или боље полегасмо, свак у свој паланкин па пут зоолошке баште. Имађасмо кад и нагледати се вароши и испавати се, док смо стигли тамо. Ова башта заузимље огромну просторију; земљиште је таласасто, и кроза долине вијуга се водовод, у облику мале речице. Путеви су само како се могу видети у енглеским парковима, и сваки час ггресеца их по који мали, веома укусан мостић. У једноме куту, а у сред парка, стоји укусна кућа управникова, у облику замка, а удругоме виде се мали станови за послужитеље. Као у другим животињским вртовима, и овде има свака животиња своју кућицу с околином, каква најбоље годи њезиној природи, само што су кућице те озидане веома укусно, па и раскошно. ЕлеФанат једини стоји под ведрим небом, јер у овој клими штале би му биле више мучилиште но склониште. Да како да би се то исто могло рећп и за тигрове, али такви зли гости морају, хтели не хгели, у затвор. Ова животиња смештена је у једној кући, која се састоји из попречних зидова и крова: предња и стражња Фасада је од дебелих гвоздених полуга, те се могу тигрови у својим ћелијама видети с обе стране. Али какви су то тигрови ! Ко хоће да види ову животињу у правом узрасту њезином, ваља да је гледа овде у њезиној постојбини: ни један од ових 7—8 зверова не беше краћи од 3—4 метра. Један међу њима беше црн као гавран. Очевидно ове животиње нису вичне на велику публику (и у ствари у целој овој огромној просторији не могаше се видети више од 5—6 људи), јер кад год бих се примакао решетки, почела би ова огромна мачка да кези своје зубе и да маха својим репом. Човека подилазе жмарци, кад види ове чељусти, па кад погледа на ту трупину, што је иза чељусти, разумеће, зашто ова зверка поједе