Otadžbina

54

СРРИН КАНДЧДАТ ЗА ПОЛ.СКИ ПРИЈЕСТО

Сва је наша срећа у руци будућега краља пруског, данашњега кнеза нашљедника. Сад, кад бих тражио какву службу, могао оих је наћи само изван краљевине Пруске, и то би била службица са малијем дохотком, а тијем бих ее замјерио кнезу, тс он не.бичинио за мене оно, што је обрекао да ће чинити нослије, кад иостане краљем. А да би Ваше Пр. Г-ство разумјело колико кнез може учинити за мене, казаћу само ово: сви велики властели пољски јесу моји пријатељи. баш траже моје пријатељство, јер знају и вјерују, да би будући краљ пруски могао учинити, да ја будем изабран за краља иољског. Али се то живо мути, потајно. Станислав Поњатовски, властеличић литавски и иређашњи собни иаж у дому Огинских , данас је пољски краљ, зато што га је штитила руска царица и, помоћу шездесет тисућа војника, наметнула га Пољацима. Али пољски главари здружени изјавише иисмено, да ће битп задовољни, ако садашњи кнез нашљедник пруски. кад постане крал,ем. буде учинио да ја будем изабран за пољскога краља и великог војводу литавскога. Ето зашто ја данас живим усамљен, и радије лутам које куда, него да се ггримим какве год службе! Ето зашто такође желим имати при себи повеље нашега старинскога дома, из кога је и ирије било краљевИ. Веома желим да ми пошљете ориђиналне наше повеље, јер сам науман превести их на све јевропске језике, штампати их и пустити их у свијет. У Варшави ми рекоше, да су два арбанаска главара отишла ка царици у Петроград. ради црногорскијех послова. Не знам који би то могли бити! Дао сам конту Примиславу њеколико адреса; он ми пише, а изоставља датум и све оно, што је поуздаио ! Заиста веома сам жељан поново видјети оба моја брата, — правије рекавши: сва трн, — и сестру, али, вјерујте, за сад не могу никоме помоћи. Чим пак дознате, да је пруски нашљедник ступио на пријесто, можете се