Otadžbina

СРБШ1 КАНДПДАТ ЗА ПОфСКИ НРИЈЕСТО

55

свему надати, можете све вјеровати. Чим то буде, ја ћу Вам послати једнога мога вјерног пристава, по имену Петра кога ми је кнез нашао , да ме служи и да пази на моје интересе. Петар говори пољски, а то је готово као и наш матерински језик, (сће е арргеззаросо 1а пов1га Мпдиа та!:егпа), а говори и талијански. Да, Пр. Госп. Оче и Господару мој, чим то узбуде, одмах ћу послати Петра тамо преко мора, к нашој кући, да Вас све, мајку и браћу, доведе к мени у Берлин. — Растајући се са мном. кнез је, од ријечи до ријечи, овако рекао: — „Идите у Холандију, па онда у Пољску, ка вашим пријатељима и савезницима; стрпите се за сад и живите како можете, али будите увјерени, даћете увијек наћи у мени, и кад будем краљ, истинскога и сталнога пријатеља; вратите се к мени чим дознате, да сам на мјесту, са кога будем могао учинити за вас оно, што знате, оно, што сам вам обрекао!" — То су Њ. Височанства влаште ријечи , које носим записане у своме срцу. Сад. нека В Пр. Г-ство оцијени, па нека ми нареди шта да радим, а ја Га увјеравам. да ће ме увијек наћи спремна да извршим све љегове наредбе, јер ја више цијеним и љубим Вас, но све краљеве и краљевине овога свијета! Зачудило ме је то што ми пишете, да би моја браћа, сама собом, без ичије тшмоћи, могла изаћи из безданке, у коју их стрмоглавише њешто њихове кривице, њешто завист, мржња и потворе њиховијех непријатеља! Али, пошто Ви тврдите, тако ће бити. Ако им успишете, ја Вас најпонизније молим, да им наредите, нека ми дођу у походе у Штразбург, иа Рајни, у кућу госп. С ћвоаИег Ое РагдегоГ, предсједннка безансонског парламента, или у кућу конта маршала с!е Рао, који ће им казати све остало, што треба да знају, Или, ако им је повољније, нека отиду у Литву, па нека ме чекају у кући Огинскога, или Стонима, гдје ће бити врло лијепо примљени. Али, свакако, ако желе да се састанемо. треба најирије да ми