Otadžbina

58

СРБИН КЛНДИДАТ ЗА. ИОЉСКИ ПРИЈЕСТО

са девизом: «све или ништа" — еле, човјек са свијем особинама једнога словенског претендента на измаку XVIII вијека. (Сјетите се Погачева у Русији и Шћеаана Малог У Црној Гори). Сад би било на реду да се распреда тобож важно гштање: је ли паштровићска кућа Зеновића. она. коју тражи г Мијатовић ? Могло би бити да јест. Стјеиан Ханибал. у своме писму, — које, очигледно, не бјеше намијењено јавности, номиње краљеве из свога дома, с презирањем говори о Поњатовском, који њекада бјеше „прости литавски властеличић", вапије да му се иошљу ориђиналне старе листине. итд. Види се, дакле, да је он увјерен био о старини и величини своје госиодске лозе. Чудновато је, до душе, што он никако не спомиње подолијске Зеновиће, за које се зна, да су судјеловали у потоњим пољскијем бунама, али. ваљда му се није намануло да их помиње у овоме писму, а у другијем својим писмима, могуће је да и о њима говори Ја се добро сјећам, да ми је г. Ђуро Зеновић (од кога сам Ханибалово иисмо добио) иричао о ггољскијем Зеновићима. Паштровићско браство. дакле, зна за своје попољачене рођаке ; није немогуће да баш г. Ђуро. данас најугледнији члан тога браства, има и писанијех доказа о сеоби Зеновића. Коме је до тога, може се обратити поменутом господину у Будву а ја не бих ни прста покренуо за то, јер ми је са свијем све једно да се питање и не ријеши. Јер, рецимо, кад би се баш поуздано дознало, да су бокељски Зеновићи и они пољски од једнога коријена, да су род са Бранковићима, да се дозна кад су се одселили итд., из тога може изаћи луксуз ерудицпје. може изаћи и врло занимљиво штиво, особито кад вјешта рука искити голе догађаје појетскијем епизодама, али никаква вјештина неће моћи измијенити то, да су сви ти селиоци, сви ти Бранковпћи, Балшићи и Црнојевићи (да и не спомињемо ситније), «грдне кукавице», подле и лакоме душе, које не