Otadžbina

С Л У Т Н. А

Ох, како ме често, често Једна иста мис'о мори Је ди збиља дарак с неба Што ми душа песму твори ? Не, то пије песма с неба, Нису ово рајски гдаси: То је само звучни одјек ЈПто наи мдаде дапе краси То је само тренут један 'Го је залог часка среће; Знамење је санка мида Што се нпкад вратит' неће. У мдадости све нас вара, Мпде жеље, сдатке наде Ипак су нам мидом неким Препуњене груди мдаде.... И ја иевам, сдатко иевам К'о да тренут вечпо траје, Јер ми душа јоште бола Јоште јада не познаје. Ал' нестаће ове среће И радости и весеља, Стишаће се груди жарке Утрнуће свака жеља. Тад' ћу гдедат своје иесме К'о на нешто што се снидо Јер и ти ме вараш ... вараш. Ох, песничко доба мидо!