Otadžbina

ПРОЂЕ КАО САН Р012ЛЕ Ж0РЖ4 ЛИРИЈА

(нДСТАВАК) VIII. Господин Н .... Дани, који следоваху овом догађају, беху од најтежих, које је Костала у свом веку преживео. Он не престајаше мислити на то, и његов гнев. против Егбела, све је више растао. Претерано родољубље чинило га је осетљивијим за понижење, које један војсковођа бацаше на целу војску. Узалуд су се Тереза и Фаржас трудили да га умире. Њима беше нарочито пао у очи један детаљ, коме њихов пријатељ мишљаше да не треба придавати никакве важности, толико му се кривица ђенералова чинила очигледна. И ако артије, нађене код ГодФроа, јасно доказиваху непоштоње овога несрећника, оне ипак ничим не сведочаху, да је он умешан у разглашење мобилизационог плана. Само је закључцима — полазећи са једног срамног дела на друго — државни тужилац могао га означити као вероватног извршиоца крађе и изношења аката на јавност. Али, није требало заборављати, да је Егбел одсечно одбио ово окривљење кад у исти мах није ни покушао да одриче остала дела, којнм су га геретили, задовољавајући се, да их само колико толико завије. Ова важна примедба, коју су Тереза и Фаржас учинили у један мах. онда кад им је Костала причао о свом разговору са ђенералом, даваше им повода мислити, да скандал није још сав изашао на видело. — Не бих се зачудио, говораше Петар г-ђи Готије, кад би доцнија истрага открила нова неваљалства, а не бих се могао заклети, да је овај јадник, Егбел, једини,