Otadžbina

проће као Сан

65

— Господине посланиче, одговори овај, желео бих да сам о томе уверен толико, колико сте ви. Ако би се ово објашњење показало довољно, оно би допринело да се ублажи и ограничи скандал — који је, на жалост, пукао на далеко.... — Још један разлог, да се не гражи даље! Владина је дужност, да спречи још већи скандал — Али је дужност правде, да чини све, како би дошла до праве, чисте истине. — И тако би ове глупе измишљотине новинарске — и то каквих новина! — ова досадна нрича о тајанственом заштитнику Годфроа била основана!... И ви мислите, да постоји некакав Господин Н.... — Господин Н.... који није ђенерал Егбел!.... Није него још нешто. — Ја то не тврдим, господине.... Ја не тврдим ништа.... него сумњам, тражим.... и не очајавам да нећу наћи.... Као што сте ми наредили, господине министре, ја ћу бити слободан, да вас извештавам о свему, што би новога сазнао. И поклонив се, он иза!)е. —- Ово је, рече Морган, чим онај оде, један млад судија, који хоће из велике ревности, да на силу Бога нронађе нешто ванредно, необично и страшно.... Не могу да разумем , како сте му могли поверити тако важну истрагу. Он је кадар направити читаву збрку !..,. — Шта је теби, Вога ти, од јутрос ? упита га Костала.... На кога си се тако окомио, и шта ти је урадио овај судија ? — Не волим глупаке.... И зато ме једи, кад помислим, да могу имати посла са једном будалом. — Имати посла с њим ?.... А као зашто ?.... Ја то не видим, не разумем,... та говори један пут.... Шта си хтео тиме да кажеш ? — Ох, Воже мој!.... то је врло просто.... не узбуђуј се, молим те; није вредно.... Је ли ти овај мали, обриотаџиинд књ. ххх ов. 117 5