Otadžbina

68

ПРОЂЕ КАО САII

један давно из моде изашао тип, и нико није тражио, да да га ти на ново оживљујеш.... Отпратио си ме да идем куда знам.... И онда сам ја учинио као и остали: чинио сам ситне услуге десно и лево, наместио сам овде, онде, мени одана створења — једном речи, побринуо сам се за моје бираче, служећи се обичним и опште употреб.ћеним средствима. — Да, да, знам.. . «Господине министре, треба ми за мој округ један порезник, двадесет дуванџиница, тридесет учитеља, једна ћуприја, једна железница: дајте ми све то, или ћу гласати иротив!....» Ах, да лепих народних представника!... Да мало ли пљачкате ову сироту земљу, мало ли је дерете и гулите! Ваистину, од ово десет месеци, од кад сам на влади, те видим из близа ваше манзаФларије, дође ми често, да вас почистим све, и питам самога себе, да ли је икад у Јулској монархији или Царству било што год гако жалосно и прљаво. као ви што сте, ви скупштинари. .. .Тест, дотле сам дошао ја, Костала ! •— Па шта ти онда смета, рече Морган са неопредељеном иронијом, да повратиш гроФа Шамбора?.... Мени би, знаш, било у ствари све једно.... — Не мораш ми то ни казивати!.. . Шта ти волиш у реиублици, де реци? Да ли облик владавине, која даје више сигурности за напредак, правду, слободу? Да ли логичну доследност, потребно допуњавање демократске еволуције, започете пре једнога века револуцијом. Није него!... Ти волиш комад краљевске власти. коју ти даје твоје нуномоћије, и чуваш је као што пас чува кост, коју глође!.... Има их читава поворка у скупштини, сличних теби. који мисле само на пљачку.... То су ваша убеђења, то вам је вера!.... И због вас, да задовољи ваше ниско и себично частољубље, Француска је оборила до сад не знам колико влада, и радила је, борила се, трпела због тога читавих деведесет година. Вере ми, то баш није вредило.