Otadžbina

ПРОЂЕ КАО САН

69

— 0, та ти постајеш најслађи реакционар.... пази само да те ко не чује !.... — Остави ме, јеси чуо, на миру са твојим задиркивањем... Ово, што се догађа, што ја сваки дан све јасније видим, није за смеј, куием ти се! У овај мах репу блика се указује под три наличја: секташка република грађанина <( Утс1ех-а в и његових пријатеља; — скептична и шпекулантска република, коју уводите ти и теби слични; — моја, најзад. за коју сам тако лепо снивао да ће бити помирљива, поштена и мудра, да ће имати слободан дух. широко срце, чисте руке — и коју ви, како видим, хоћете да прогутате, очекујући. да се оне две међу собом прождеру. Ето. докле смо дотерали, драги мој!.. . А сад, да се вратимо на твоју ствар. Ја говорим, жестим се. а заборављам, да у овај час, можда, истражни судија чита твоја писма, упућена жени Годфроа ... II то је један знак времена, та жена.... Она је ваша госпођа Роланд! Ти си, дакле, компромитован. Лепо, па шта ћеш сад? Шта имаш да ми кажеш, да ми предложиш ?.... Држим, да ниси за бадава дошао јутрос овамо ... Дела! Говори... Ја сам немам моћи да мислим ни на шта.... као да сам убијен, желео бих да могу у земљу пропасти.... Колико си ми зла нанео, рекавши ми то!.. . И бацивши се у наслоњачу, он наслони оба лакта на сто и покри лице рукама. Морган је предвиђао , да ће се на прву реч гнев његовога брата распалити. Али, познавајући добро ову бурну и променљиву природу, он је знао, да ће овој бури следовати нека врста умирења, и он очекиваше тај моменат. на да потпуно открије своје батерије и ризикује што је још тугаљивог имао да каже — Боже мој! — рече он , поћутав мало — ти ме питаш шта мислим чинити, и имам ли што да предложим.. . Наравно, има један начин да се све то уреди начин прост и практичан —■ али који ти нећеш хтети ни да чујеш....