Otadžbina

70 ПРОЂЕ КАО САН — Какав ? — Да заповедиш истражном судији, да ти саопшти сва акта: на то имаш права као министар правде. Из њих ћеш извадити моја писма и вратићеш ми их.... Или> ако те мрзи да сам учиниш то, ништа лакше него наредити, да он то изврши; довољно би било, да му даш познати, да ћеш му бити захвалан на тој малој услузи.... Од једнога чиновника можеш добити што год зажелиш, само ако му обећаш класу.... — Е, гле молим те.... врло прост и лак, заиста, тај твој начин!.... На жалост, заборавио си, да у закону има један члан, који предвиђа те мале операције!.... — Ох, закон!.... Кад би се човек увек обзирао на оно што закон допушта или забрањује !.... — Онда се не би могло ништа учинити , је ли ?.... Једном речи, ја бих ставио под суд Егбела, што је покрао акта, а међу тим, сам бих учинио то исто?.... Богме, мој драги , то ја нећу учинити!.... Али сад ми паде на памет, ти ми рече мало час, да су твоја писма тој жени без важности; зашто, дакле, толико желиш да их нестане из акта?.... — Зато, што треба све раније предвидети.... Бојим се, да приликом претреса, ова писма, и ако мало важна^ не иостану згодно оруђе у рукама твојих и мојих непријатеља. Не опомињем се тачно, шта сам могао писати тој жени. Али, ма како да је то дописивање невино а уверавам те да јесте — опет неће пропустити, да то употребе против нас, па чак и против републике, да га протумаче са пуно пакости, и да заведу свет на погрешно мишљење о мени, о теби самом.... То су већ почели.... Јеси ли читао „ Одмвтника м јутрос ? — Још нисам. — Лепо, у њему ме оптужују — хоћу рећи — нас оптужују на најгори начин. Немој сметати с ума, да се овога пута не ради о више или мање привидним оптерећивањима, него је то прави напад, без околишења и